Baš kao što je došao učenicima, Isus dolazi i u naš život. S nama je na svim našim putovanjima. S nama je u našim obiteljima, u zajednici, u školi, na poslu... s nama je u našim susretima. On je Emanuel - s nama Bog!
Lk 24, 13-35
Onog istog dana – prvog u tjednu – dvojica Isusovih učenika putovala su u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima. Ali prepoznati ga – bijaše uskraćeno njihovim očima. On ih upita: »Što to putem pretresate među sobom?« Oni se snuždeni zaustave te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?« A on će: »Što to?« Odgovore mu: »Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok – silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ. Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.« A on će im: »O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?« Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu. Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. No oni navaljivahu: »Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!« I uniđe da ostane s njima. Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše. Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. Tada rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?« U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. Oni im rekoše: »Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!« Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.
Lijepu uskršnju zgodu donosi nam evanđelist Luka. Isus se ukazuje učenicima na putu u Emaus. Učenici, razočarani u sve što se dogodilo odlaze iz Jeruzalema i putem razgovaraju. U susret im dolazi Isus. No, prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima. Njihov suputnik je stranac.
Isus, znajući kako stvari stoje pita ih o čemu to pričaju, što se dogodilo. Učenici, koji su svu svoju nadu položili u njega govore svome suputniku sve, a on im tumači Pisma. Te ih riječi diraju u srce i mole ga da ostane s njima. Prepoznaju ga u lomljenju kruha.
Baš kao što je došao učenicima, Isus dolazi i u naš život. S nama je na svim našim putovanjima. S nama je u našim obiteljima, u zajednici, u školi, na poslu... s nama je u našim susretima. On je Emanuel - s nama Bog! Isus je za učenike tada bio stranac, što je čest slučaj i u našem životu. Jednostavno ga ne prepoznajemo. Stranac, Isus, učenike pita što se to dogodilo i sluša ih sve što mu govore. Isus, osim što je uvijek s nama, pažljivo nas sluša. Dopušta da mu se obratimo, da mu kažemo sve. Sve svoje radosti i tuge. Svoje uspone i padove. Svoja nadanja i svoje strahove. Svoje sumnje i svoju vjeru. Sve ono što nosimo na srcu.
Evanđelist Luka ističe nam važnost euharistije, kao mjesta susreta s Uskrslim. Kad je ostao s njima nakon njihove molbe i razlomio kruh, tek tada su im se otvorile oči i prepoznali su Isusa. Ta srca su im gorjela dok im je tumačio Pisma baš kao i prije kad ih je poučavao. Zato su se i mogli vratiti u Jeruzalem. U isti čas su išli podijeliti radost iz Emausa. Radost Uskrsloga. Radost euharistije. Da i drugi vide njihova srca koja gore. Da povjeruju da je Isus doista uskrsnuo.
Možemo se zapitati: Koliko smo svjesni Isusove prisutnosti u svome životu? Prepoznajemo li ga? Koliko često mu kažemo sve ono što nam je na srcu? A kakvo je tek to moje srce? Je li ono od kamena ili je od mesa? Srce otvoreno za Isusa, za njegovu riječ, za euharistiju?
Uskrsli Isuse,
ti si Emanuel - s nama Bog.
Uvijek si pored mene.
Na svim mojim putovima.
Ti si moj suputnik.
Moj prijatelj
i moj brat.
Isuse,
često si i moj stranac.
I ne prepoznajem te.
U braći i sestrama.
U prijateljima.
U obitelji.
U životu.
Poslušaj me Isuse,
i protumači mi Pisma.
Dopusti mi da ti kažem sve.
Sve svoje boli i svoja razočaranja.
Svoja nerazumijevanja.
Ali i svoje molitve
i zahvale.
Zahvale tebi.
Poslušaj me Isuse,
i protumači mi Pisma.
Zapali i moje srce svojom Riječi.
Uzmi od mene srce od kamena
i daj mi srce od mesa.
Srce,
koje će i drugima navijestiti radost.
Radost tvoje blizine.
Tvoje prisutnosti.
Tvoga Uskrsnuća.
Ostani s nama, Gospodine!
